SUnce_sma

stvarnost -
kad se gusim, i to lici na tisinu.
napisane reci su moj kiseonik, a ja se gusim.
kao da umirem, ali i dalje osecam,
kao da sam budna, a spavam bez snova,
nemirna.
kao da sam u komi,
a pesme imaju slatku malu zivu ogradu
koju sisam redovno, nejednako,
dok cekam
cekam
cekam otvaranje ociju,
sirenje pluca

        (reci, nemojte sad da me ostavite)

ili znak
i evo, ovde sam. i ono sto hocu da kažem je:

d i s i, ili crkni.