Ono sto je izgubljno, izgubljeno je.... ono sto je propalo, mozda je i trebalo da propadane, jer cim je propalo nije bilo ni vredno, dobro je sto je propalo... Ne mozemo uvek znati sta je najbolje za nas u datom trenutku, ali verujem da prave stvari i pravi ljudi opstaju i odolevaju i najvecim iskusenjima...
Iz onoga loseg sto nam se desilo trebamo nesto nauciti, moramo nauciti jer teske stvari su uvek poucne, mogu nas ojacati za buduci zivot, nauciti nas da cenimo ono sto imamo vec, da cenimo male stvari i ono sto mozda do tada nismo ni primecivali ili vrednovali......
I ono sto je najvaznije, to nas moze nauciti - da cenimo vlastiti zivot... i da shvatimo vrednost naseg zivota, vrednost postojanja u univerzumu... i da je jedino vredno ulagati u sebe, u svoju licnost... izgraditi osobine koje su dragocene u ocima onoga koji nas je stvorio.... od koga zavisi nas zivot.....Tako se mozemo pribliziti Bogu.... Ako obratimo paznju na njega .... i on ce na nas.....
Tako cemo povratiti izgubljene delice raspuknute stvarnosti.... i ponovo steci samopostovanje, ako radimo na sebi i pronadjemo unutrasnju snagu da budemo zadovoljni sobom, zbog onoga sto jesmo..... a ne zbog onoga sto drugi ocekuju od nas ili sto mislimo da bi smo trebali da postignemo ili da posedujemo.....
Treba skupiti snagu i imati hrabrosti zakoraciti ponovo u novi zivot..... od pocetka..... ne zaleci za izgubljenim......To nije uvek lako , ali se treba osloboditi sentimentalne ljubavi prema proslosti koja moze biti pogubna i uvek nas vuci nazad...... Treba gledati napred i pronalaziti novi smisao i zadovoljstvo u novim stvarima..... novim ljudima... novim nadanjima...
Treba zakoraciti na put vecnosti hrabro.... iako prozet neizvesnoscu, ali oslobodjeni straha jer znamo da smo na sigurnom i da nas nista ne moze spreciti i odvojiti u stremljenju ka onome sto je nas cilj .... a to je ljubav i savrsenstvo u svu vecnost....
Nikada vise necemo osetiti beznadje praznih dusa.... izgubljenih nadanja i skoro umrlog srca.... Necemo vise ziveti u lazima sopstvenim i tudjim... nece nas put biti poplocan strahom i neistinom..... Na putu vecnosti istina ce prozimati nase srce i nasa dusa ce oziveti... nasa nada ce se probuditi... vera ce ojacati... a ljubav nas uciniti uzvisenima.... i dostojnima bozanskog puta.......
